Beton je jedan od najčešće korišćenih građevinskih materijala, zahvaljujući svojoj izuzetnoj čvrstoći, izdržljivosti i dugovečnosti. Od temelja zgrada do mostova i puteva, beton je ključni element u konstrukciji gotovo svih vrsta objekata. Međutim, njegova čvrstina nije konstantna i zavisi od različitih faktora, uključujući sastav, način izlivanja i uslove očvršćavanja. Zbog toga je precizno određivanje čvrstoće betona od presudnog značaja za sigurnost, trajnost i efikasnost građevinskih projekata.

Šta je čvrstina betona i zašto je važna?

Definicija čvrstine betona i njen značaj

Čvrstina betona predstavlja sposobnost ovog materijala da izdrži pritisak, opterećenje i spoljne sile bez pucanja, deformacije ili gubitka funkcionalnosti. Najčešće se meri u megapaskalima (MPa) i izražava se kao tlačna čvrstoća, odnosno otpornost betona na sabijanje. Pored tlačne čvrstoće, u građevinskim analizama može biti važna i savojna čvrstoća, odnosno otpornost betona na savijanje i lom.

Precizno određivanje čvrstoće betona ključno je za osiguranje stabilnosti i bezbednosti građevinskih objekata. Ako se beton ne testira na odgovarajući način, može doći do problema kao što su pucanje konstrukcija, smanjena otpornost na spoljne uticaje ili čak kolaps objekta. Zbog toga je merenje i praćenje čvrstoće standardna praksa u građevinskoj industriji.

Faktori koji utiču na čvrstinu betona

Čvrstina betona nije unapred definisana, već zavisi od različitih faktora koji utiču na njegov sastav, proces izrade i očvršćavanje. Najvažniji faktori uključuju:

1. Sastav betona

Beton se sastoji od cementa, agregata (pesak, šljunak ili drobljeni kamen), vode i dodataka (aditivi koji poboljšavaju osobine betona). Odnos ovih komponenti u velikoj meri određuje konačnu čvrstinu betona. Na primer, veća količina cementa može povećati čvrstinu betona, dok previše vode može oslabiti strukturu i smanjiti otpornost na pritisak.

2. Vodocementni faktor

Odnos vode i cementa (W/C odnos) jedan je od ključnih parametara koji utiču na čvrstinu betona. Niži vodocementni faktor obično rezultira jačim i gušćim betonom, dok viši W/C odnos može dovesti do povećane poroznosti i smanjene tlačne čvrstine.

3. Način izlivanja i vibracije

Kvalitet betona zavisi i od tehnike izlivanja i vibriranja tokom postavljanja. Vibracija pomaže u uklanjanju vazdušnih džepova i omogućava bolju distribuciju cementne paste oko agregata, čime se povećava gustina i čvrstina betona.

4. Uslovi očvršćavanja

Proces očvršćavanja (curing) presudan je za postizanje optimalne čvrstoće betona. Beton mora biti izložen odgovarajućoj temperaturi i vlažnosti kako bi hidratacija cementa tekla neometano. Pravilno očvršćavanje sprečava pojavu pukotina i osigurava ravnomerno stvrdnjavanje betona.

5. Vremenski uslovi

Temperatura i vlažnost tokom očvršćavanja igraju značajnu ulogu u razvoju čvrstoće betona. Na visokim temperaturama beton se može prebrzo osušiti, što može dovesti do stvaranja pukotina. S druge strane, niske temperature mogu usporiti proces hidratacije cementa i smanjiti ukupnu čvrstinu betona.

6. Vrsta i granulacija agregata

Korišćeni agregati imaju direktan uticaj na mehaničke karakteristike betona. Veći agregati mogu poboljšati čvrstinu betona, ali istovremeno otežati rad sa betonom i njegovu obradivost. Finoća agregata, kao i njihova distribucija u smeši, utiču na konačne karakteristike betona.

7. Primenjeni aditivi i dodaci

Različiti aditivi mogu poboljšati osobine betona. Na primer, plastifikatori povećavaju obradivost bez dodavanja previše vode, dok ubrzivači očvršćavanja pomažu u bržem dostizanju projektovane čvrstoće.

Razlika između tlačne i savojne čvrstine betona

1. Tlačna čvrstina

Tlačna čvrstina (compressive strength) predstavlja sposobnost betona da izdrži pritisak bez pucanja. Ovo je najvažnija karakteristika betona i obično se meri pomoću cilindričnih uzoraka koji se testiraju na pritisak u laboratoriji. Standardna tlačna čvrstina betona varira od 20 MPa do 50 MPa, u zavisnosti od primene.

2. Savojna čvrstina

Savojna čvrstina (flexural strength) odnosi se na sposobnost betona da izdrži savijanje i naprezanja izazvana spoljnom silom. Ova vrsta čvrstine je posebno važna kod betonskih elemenata koji su podložni savijanju, poput ploča, mostova i nadvožnjaka. Savojna čvrstina betona obično iznosi 10-20% njegove tlačne čvrstine.

Metode određivanja čvrstine betona

Određivanje čvrstine betona je ključni proces u građevinarstvu jer osigurava da betonske konstrukcije ispunjavaju projektovane standarde otpornosti, dugovečnosti i sigurnosti. Postoji više metoda za testiranje čvrstoće betona, od tradicionalnih laboratorijskih metoda do savremenih digitalnih pristupa koji omogućavaju praćenje čvrstoće u realnom vremenu.

Tradicionalne metode testiranja čvrstoće betona

Tradicionalne metode za testiranje čvrstoće betona zasnivaju se na fizičkom uzorkovanju i laboratorijskim ispitivanjima. Iako se ove metode koriste decenijama i pružaju pouzdane rezultate, često su spore i mogu izazvati kašnjenja u građevinskim projektima.

Metoda ispitivanja očvrslih betonskih cilindara (ASTM C31)

Jedna od najčešće korišćenih metoda testiranja tlačne čvrstoće betona jeste ispitivanje očvrslih betonskih cilindara, poznato i kao „metoda laboratorijskih cilindara.“ Ova metoda podrazumeva sledeće korake:

1. Uzimanje uzoraka betona – Odmah nakon izlivanja betona, određena količina sveže betonske mešavine se sipa u standardizovane cilindrične kalupe dimenzija 150×300 mm ili 100×200 mm.
2. Kondicioniranje uzoraka – Cilindri se čuvaju u standardizovanim uslovima vlažnosti i temperature kako bi simulirali realne uslove očvršćavanja betona.
3. Laboratorijsko testiranje – Nakon određenog perioda (najčešće 7, 14 i 28 dana), uzorci se testiraju pomoću hidrauličnih presa koje mere tlačnu čvrstoću betona.

Sečenje je moguće tek nakon što beton dostigne 75% projektovane čvrstine

U građevinskoj praksi, sečenje betona se ne preporučuje dok on ne dostigne barem 75% svoje projektovane tlačne čvrstoće. Preuranjeno sečenje može oslabiti konstrukciju i izazvati neželjene pukotine. Kod standardnog betona, ovo se obično dešava nakon 3-7 dana, u zavisnosti od vrste smeše i uslova očvršćavanja.

Problemi sa zastarelim metodama i kašnjenja u građevinskim projektima

Iako metoda cilindara pruža precizne rezultate, ima nekoliko značajnih nedostataka:

• Kašnjenja u projektima – Potrebno je najmanje 3-7 dana da beton dostigne minimalnu čvrstinu za nastavak radova, što može izazvati zastoje.
• Neodgovarajuća simulacija realnih uslova – Uzorci betona se često čuvaju u idealnim laboratorijskim uslovima, koji ne odražavaju stvarne uslove na gradilištu.
• Potreba za laboratorijskom obradom – Testiranje zahteva slanje uzoraka u laboratoriju, što dodatno povećava troškove i usporava proces odlučivanja na gradilištu.

Moderni pristupi testiranju čvrstoće betona

Kako bi se ubrzali građevinski radovi i povećala preciznost testiranja, razvijene su savremene metode koje omogućavaju brže i pouzdanije određivanje čvrstoće betona.

Upotreba grejnih ćebadi, aditiva i drugih akceleratora

Jedan od načina da se ubrza očvršćavanje betona jeste korišćenje grejnih ćebadi, specijalnih aditiva i drugih akceleratora.

• Grejna ćebad – Ova tehnologija omogućava kontrolisano zagrevanje betona, čime se pospešuje proces hidratacije cementa i ubrzava dostizanje projektovane čvrstine.
• Aditivi za ubrzavanje očvršćavanja – Specijalni hemijski dodaci mogu poboljšati ranu čvrstinu betona, smanjujući vreme potrebno za testiranje i nastavak građevinskih radova.
• Vapor retarderi – Folije koje smanjuju isparavanje vode iz betona, čime se poboljšava hidratacija i ravnomerno razvijanje čvrstoće.

Napredne metode testiranja u realnom vremenu

Uz pomoć digitalnih senzora i inovativnih testova, građevinski inženjeri danas mogu da prate čvrstoću betona bez potrebe za čekanjem laboratorijskih rezultata. Ove metode omogućavaju brže donošenje odluka i poboljšavaju kvalitet kontrole na gradilištu.

Ključne metode testiranja čvrstoće betona

Metoda testiranja čvrstoće betona	Ključne karakteristike
Metoda ispitivanja očvrslih betonskih cilindara (ASTM C31)	Tradicionalna laboratorijska metoda, visoka preciznost, potrebno 7-28 dana za rezultate
Metoda povratnog čekića (Rebound Hammer – ASTM C805)	Brza i jednostavna, nije destruktivna, potrebna kalibracija
Test penetracione otpornosti (ASTM C803)	Koristi iglu ili sondu, zavisi od tipa agregata i površinske obrade
Ultrazvučna impulsna brzina (ASTM C597)	Nedestruktivna metoda, može otkriti unutrašnje defekte, zavisi od vlage u betonu
Pullout test (ASTM C900)	Koristi metalni klin ili sidro, omogućava brzu procenu čvrstoće, oštećuje beton
Test ispitivanja jezgra betona (Drilled Core – ASTM C42)	Vrlo precizan, uzorak se testira u laboratoriji, oštećuje konstrukciju

Metoda povratnog čekića (Rebound Hammer – ASTM C805)

Princip rada: Ova metoda koristi specijalni čekić sa oprugom koji udara u površinu betona i meri udaljenost njegovog povratnog odbijanja. Na osnovu dobijene vrednosti, određuje se čvrstina betona.

Prednosti:

• Brza i jednostavna metoda
• Nije destruktivna
• Može se koristiti direktno na gradilištu

Nedostaci:

• Rezultati mogu biti netačni zbog prisustva armature ili velikih agregata
• Potrebna je prethodna kalibracija pomoću uzoraka betona

Test penetracione otpornosti (ASTM C803)

Kako funkcioniše: Ova metoda koristi iglu ili sondu koja se zabija u površinu betona. Dubina prodora igle povezana je sa čvrstinom betona.

Faktori koji utiču na preciznost:

• Površinska obrada betona
• Tip agregata u betonu
• Vremenski uslovi tokom testiranja

Ultrazvučna impulsna brzina (ASTM C597)

Kako ultrazvuk pomaže u proceni homogenosti betona:

• Ova metoda meri brzinu prolaska ultrazvučnih talasa kroz beton
• Može detektovati unutrašnje defekte poput pukotina i nehomogenosti

Prednosti:

• Nije destruktivna
• Može se koristiti za praćenje dugotrajne degradacije betona

Nedostaci:

• Rezultati mogu biti netačni ako beton sadrži vlagu ili armaturu

Pullout test (ASTM C900)

Princip rada: Koristi metalni klin ili sidro koje se izvlači iz betona, dok se meri sila potrebna za njegovo izvlačenje.

Prednosti:

• Može se koristiti i na starijim konstrukcijama
• Omogućava brzu procenu čvrstoće

Nedostaci:

• Oštećuje beton
• Zahteva veliki broj testova na različitim mestima

Test ispitivanja jezgra betona (Drilled Core – ASTM C42)

Princip rada: Uzorak betona se buši iz konstrukcije i testira u laboratoriji.

Prednosti:

• Pruža veoma precizne rezultate
• Omogućava analizu realnih uslova očvršćavanja

Nedostaci:

• Oštećuje konstrukciju
• Potrebno je sanirati mesto bušenja

Bežični senzori zrelosti betona (Wireless Maturity Sensors – ASTM C1074)

Kako funkcioniše: Senzori se postavljaju u beton i mere temperaturu, što omogućava praćenje razvoja čvrstoće u realnom vremenu.

Prednosti:

• Omogućava kontinuirano praćenje čvrstoće
• Nema potrebe za laboratorijskim testovima

Nedostaci:

• Potrebna je početna kalibracija sistema

Da li čvrstina betona utiče na sečenje?

Odnos između stepena očvršćavanja betona i metode sečenja

Čvrstina betona igra ključnu ulogu u procesu njegovog sečenja jer određuje težinu i kompleksnost operacije. Sečenje betona nije isto u svim fazama njegovog očvršćavanja – dok je svež beton relativno mekan i lak za sečenje, potpuno očvrsli beton zahteva specijalizovane alate i precizne metode rada.

U građevinskoj industriji, beton se ne seče dok ne dostigne najmanje 75% projektovane čvrstine. U praksi to znači da je potrebno sačekati najmanje nekoliko dana nakon izlivanja pre nego što se bilo kakvi rezovi mogu bezbedno izvesti. Ako se beton seče prerano, postoji rizik od unutrašnjih pukotina i smanjenja strukturne stabilnosti. S druge strane, ako se sečenje obavlja prekasno, potrebno je koristiti snažnije i preciznije metode koje mogu značajno produžiti vreme izvođenja radova.

Kod potpuno očvrslog betona, posebno kod visokočvrstih mešavina koje dostižu tlačnu čvrstinu od 50 MPa ili više, klasične metode sečenja postaju neefikasne. U takvim situacijama koriste se dijamantske tehnike sečenja koje omogućavaju precizne rezove bez prevelikog oštećenja okolnog materijala.

Kako jačina betona utiče na izbor dijamantskog sečenja

Dijamantsko sečenje betona predstavlja najefikasniju tehniku za rad sa tvrdim i gustim betonskim strukturama. Što je beton čvršći, to je otporniji na standardne metode sečenja, što znači da je neophodno koristiti visokokvalitetne dijamantske sečiva ili žice kako bi se postigli željeni rezultati.

Kod standardnog betona čvrstoće do 30 MPa, klasični dijamantski diskovi sa srednjim brojem dijamanata mogu efikasno izvršiti rezove. Međutim, kod betona koji ima čvrstoću preko 50 MPa, potrebno je koristiti specijalizovane dijamantske diskove sa ojačanim sečivima i povećanim sadržajem dijamanata kako bi se smanjilo habanje i povećala efikasnost rada.

Dodatni problem kod sečenja tvrdog betona predstavlja pojava toplotnog trenja, što može dovesti do pregrevanja alata. U takvim slučajevima koristi se tehnika mokrog sečenja, gde se voda koristi za hlađenje sečiva i eliminisanje prašine. Mokro sečenje omogućava preciznije i brže izvođenje radova, dok istovremeno smanjuje trošenje dijamantskih alata.

Uticaj agregata i armature na proces sečenja

Pored same čvrstoće betona, vrsta i veličina agregata unutar betonske mešavine mogu značajno uticati na težinu sečenja. Beton sa većim i čvršćim agregatima zahteva jače alate i sporije sečenje, dok beton sa sitnijim agregatima omogućava lakšu obradu.

Jedan od najvećih izazova prilikom sečenja betona predstavlja prisustvo armature. Armirani beton je daleko otporniji na sečenje jer čelična mreža unutar betona stvara dodatni otpor. U takvim slučajevima, standardni dijamantski diskovi mogu brzo izgubiti oštrinu, što usporava rad i povećava troškove alata.

Kako bi se ovaj problem rešio, koriste se dijamantske žice i diskovi sa dodatnim slojevima ojačanih dijamanata, koji su specijalno dizajnirani za sečenje armiranog betona. Ove metode omogućavaju precizno sečenje bez stvaranja prevelikih vibracija, što je posebno važno kod struktura koje ne smeju biti izložene dodatnom naprezanju, poput mostova, tunela i industrijskih postrojenja.

Metode sečenja betona i njihov odnos sa čvrstinom materijala

Sečenje betona dijamantskom žicom

Dijamantska žica predstavlja jednu od najnaprednijih tehnika sečenja betona, posebno kada se radi o izuzetno čvrstim i debelim strukturama. Ova metoda koristi fleksibilnu čeličnu žicu obloženu industrijskim dijamantima, koja se rotira velikom brzinom i omogućava precizno i čisto sečenje.

Prednosti dijamantske žice kod tvrdih betonskih struktura su brojne. Prvo, ova metoda omogućava sečenje betona bilo koje debljine, što je nemoguće postići klasičnim diskovima. Drugo, sečenje se obavlja bez značajnih vibracija, što smanjuje rizik od mikro-pukotina i oštećenja okolnih delova konstrukcije.

Zbog ovih karakteristika, sečenje dijamantskom žicom se najčešće koristi kod kompleksnih projekata, uključujući sečenje betonskih stubova, tunela, mostova i drugih velikih betonskih konstrukcija.

Sečenje betona dijamantskim diskom

Dijamantski disk je najčešće korišćen alat za sečenje betona i dolazi u različitim verzijama, u zavisnosti od tipa betona koji se obrađuje.

Postoje dve glavne metode sečenja dijamantskim diskom: suvo i mokro sečenje. Suvo sečenje se uglavnom koristi na otvorenom prostoru, gde prašina nije problem, dok se mokro sečenje koristi u zatvorenim prostorima i kod materijala koji zahtevaju dodatno hlađenje.

Uticaj čvrstine betona na efikasnost sečenja dijamantskim diskom je značajan. Kod mekših betona, standardni dijamantski diskovi omogućavaju brzo sečenje, dok se kod tvrdih betona koriste specijalni segmentirani diskovi sa poboljšanim dijamantskim slojem.

Kod sečenja armiranog betona, diskovi moraju imati ojačane segmente kako bi se smanjilo habanje pri kontaktu sa čelikom. Ako se koristi standardni disk na armiranom betonu, brzina sečenja se može značajno smanjiti, što povećava troškove i vreme izvođenja radova.

Sečenje betona ručnim alatima

Ručni alati za sečenje betona, poput dijamantskih testera i sekača, koriste se u situacijama gde pristup velikim mašinama nije moguć. Ova metoda se najčešće primenjuje kod malih rezova, prilagođavanja otvora i preciznog sečenja na nepristupačnim mestima.

Kako se ručno sečenje prilagođava čvrstini betona?

Kod mekših betona, standardne ručne testere omogućavaju relativno brzo sečenje. Međutim, kod tvrđih betona potrebni su snažniji motori i testere sa poboljšanim dijamantskim sečivima. Ručne metode su posebno korisne kod sečenja na visinama, u uskim prostorima ili kod intervencija na betonskim zidovima i pločama.

Jedan od glavnih izazova kod ručnog sečenja jeste kontrola prašine i vibracija, zbog čega se često koriste testere sa dodatnim sistemima za hlađenje i apsorpciju prašine.

Kako odabrati pravu metodu testiranja i sečenja betona?

Faktori koji utiču na izbor metode testiranja

Izbor odgovarajuće metode testiranja čvrstoće betona zavisi od više ključnih faktora, uključujući tačnost merenja, brzinu dobijanja rezultata, destruktivnost metode i specifične zahteve građevinskog projekta.

Tačnost merenja igra ključnu ulogu u građevinskim projektima, jer čak i mala odstupanja mogu značiti razliku između bezbedne i nesigurne konstrukcije. Metode poput testa ispitivanja jezgra (Drilled Core – ASTM C42) i cilindara u livu (Cast-in-place Cylinders – ASTM C873) pružaju visoko precizne rezultate, ali su destruktivne i zahtevaju sanaciju mesta uzorkovanja.

Brzina dobijanja rezultata često određuje da li će projekat ići po planu ili će se suočiti sa kašnjenjima. Tradicionalne metode, poput laboratorijskog testiranja cilindara (ASTM C31), zahtevaju najmanje 7 do 28 dana za pouzdane rezultate, dok napredne tehnologije, kao što su bežični senzori zrelosti betona (Wireless Maturity Sensors – ASTM C1074), omogućavaju kontinuirano praćenje čvrstoće u realnom vremenu, čime se ubrzava proces donošenja odluka.

Destruktivnost metode je još jedan ključni faktor. Dok metode poput rebound hammer testa (ASTM C805) i ultrazvučne impulsne brzine (ASTM C597) omogućavaju testiranje bez oštećenja konstrukcije, tehnike poput pullout testa (ASTM C900) i drilled core testa (ASTM C42) zahtevaju fizičko uklanjanje materijala, što može oslabiti strukturu ako se ne sanira pravilno.

Specifični zahtevi projekta takođe igraju veliku ulogu. Ako je potrebno brzo donošenje odluka na terenu, rebound hammer i bežični senzori su idealni. Ukoliko se radi o kontroli kvaliteta betona na velikim infrastrukturnim projektima, kombinacija laboratorijskih i terenskih metoda može pružiti najpreciznije rezultate.

Kako kombinovanje metoda testiranja može poboljšati preciznost?

Kombinovanje različitih metoda testiranja omogućava dobijanje detaljnijih podataka o čvrstini betona i smanjuje rizik od netačnih rezultata. Na primer, dok rebound hammer test pruža brze rezultate o površinskoj čvrstoći, drilled core test omogućava uvid u unutrašnju strukturu betona.

Korišćenje ultrazvučne impulsne brzine (ASTM C597) u kombinaciji sa testiranjem jezgra može pomoći u otkrivanju skrivenih defekata, poput unutrašnjih pukotina i nehomogenih oblasti, koje standardne metode ne mogu otkriti. Slično tome, bežični senzori za praćenje čvrstoće betona mogu unaprediti tradicionalne metode testiranja cilindara, omogućavajući kontinuirano praćenje procesa očvršćavanja bez prekida radova.

Na osnovu stepena preciznosti i zahteva projekta, preporučuje se kombinovanje bar dve metode testiranja kako bi se osiguralo da su podaci tačni i da se izbegnu potencijalne greške u proceni.

Preporuke za izbor tehnike sečenja u zavisnosti od čvrstine betona

Izbor metode sečenja betona zavisi od njegove čvrstine, prisustva armature i debljine betonske ploče. Mekši beton, čija čvrstina ne prelazi 25-30 MPa, može se lako seći standardnim dijamantskim diskovima. Međutim, tvrđi beton, posebno onaj sa čvrstoćom preko 50 MPa, zahteva sečenje dijamantskom žicom, koja omogućava precizne rezove bez prekomernog trošenja alata.

Bez obzira na zahtevnost projekta, Dijamant Rez vam pruža profesionalne usluge dijamantskog sečenja betona sa vrhunskom preciznošću i minimalnim vibracijama. Naša oprema omogućava brzo i čisto sečenje svih vrsta betona, uključujući armirani beton, zidove, podove, mostove i industrijske objekte.

Pozovite nas danas i obezbedite sigurno i profesionalno sečenje betona prilagođeno vašim potrebama!

Najčešće postavljana pitanja o testiranju i sečenju betona

Kada je najbolje vreme za sečenje betona nakon izlivanja?

Sečenje betona se najčešće obavlja kada dostigne minimum 75% projektovane tlačne čvrstine,
što se obično postiže 3 do 7 dana nakon izlivanja. Međutim, precizno vreme zavisi od vrste betona,
vremenskih uslova i metode očvršćavanja.

Koja je najtačnija metoda za određivanje čvrstoće betona?

Najprecizniji rezultati dobijaju se testiranjem uzoraka u laboratoriji, posebno metodom
ispitivanja jezgra betona (Drilled Core – ASTM C42). Međutim, bežični senzori zrelosti betona (ASTM C1074)
omogućavaju praćenje očvršćavanja u realnom vremenu, što ubrzava proces donošenja odluka na gradilištu.

Da li je moguće seći beton koji još nije potpuno očvrsnuo?

Da, ali je potrebno koristiti specijalizovane metode. Ako se beton seče pre nego što dostigne
dovoljnu čvrstinu, može doći do pucanja ivica i oslabljivanja strukture. Za sveže betonirane površine koriste se
ručne dijamantske testere koje omogućavaju precizno sečenje bez prekomernog oštećenja.

Koja metoda sečenja betona je najbolja za armirani beton?

Dijamantska žica i segmentirani dijamantski diskovi su najefikasnije metode za sečenje armiranog betona.
Oni omogućavaju precizno sečenje kroz beton i čelične šipke bez prekomernog trošenja alata.

Koja je razlika između suvog i mokrog sečenja betona?

Suvo sečenje se koristi na otvorenom, jer stvara veliku količinu prašine i proizvodi visoke temperature
koje mogu oštetiti alat. Mokro sečenje koristi vodu za hlađenje diska, smanjuje prašinu i omogućava
preciznije i efikasnije izvođenje radova, posebno kod tvrdih betona.